Planirani Južni interkonekcijski plinovod, koji Evropska unija vidi kao ključni projekat za smanjenje energetske ovisnosti Bosne i Hercegovine o Rusiji, mogao bi istovremeno ugroziti stotine miliona eura evropske pomoći i dodatno produbiti političke podjele u zemlji.
Na to upozorava analiza londonskog Bloomsbury Intelligence and Security Institutea (BISI), u kojoj se navodi da bi domaće političke nesuglasice mogle prerasti u paralelne i međusobno suprotstavljene energetske politike unutar Bosne i Hercegovine.
Južni interkonekcijski plinovod, dug 236 kilometara, trebao bi povezati plinsku mrežu Bosne i Hercegovine s LNG terminalom na hrvatskom otoku Krku, čime bi se smanjila zavisnost zemlje od ruskog plina, koji trenutno čini oko 96 posto ukupnog uvoza.
Međutim, autori analize upozoravaju da bi različiti politički i geopolitički interesi između Federacije BiH i Republike Srpske mogli dovesti do razvoja odvojenih energetskih sistema i dodatne fragmentacije države.
Posebnu pažnju izazvala je odluka Parlamenta Federacije BiH iz marta ove godine da realizaciju projekta povjeri kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, novoosnovanoj firmi sa sjedištem u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema navodima BISI-ja, kompanija nema prethodno iskustvo u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, dok su pojedine organizacije za borbu protiv korupcije i predstavnici Evropske unije izrazili zabrinutost zbog transparentnosti procesa dodjele posla i nedostatka konkurencije.
Analiza upozorava da bi eventualni problemi u vezi s procedurama i transparentnošću mogli negativno utjecati na evropski put Bosne i Hercegovine te dovesti u pitanje čak 374 miliona eura uslovne finansijske podrške Evropske unije.
Dok vlasti u Federaciji BiH uglavnom podržavaju projekat kao važan korak ka energetskoj nezavisnosti, u Republici Srpskoj postoje otvorena protivljenja zbog uključivanja američkih kompanija i geopolitičkih implikacija projekta.
Zaključak analize je da Bosna i Hercegovina mora pronaći širi politički konsenzus ukoliko želi osigurati energetsku sigurnost, privući međunarodne investicije i zadržati podršku Evropske unije za strateške infrastrukturne projekte.
Izvor: crna-hronika.info
